Noć u kojoj ne tražiš više – već dublje Kada dođe Nova godina, svi žele nešto više. Više svetla, više smeha, više muzike, više dokaza

Nije svaka Nova godina dočekana uz vrisak, konfete i šampanjac. Ponekad najdublje promene ne dolaze u ponoć, već u tihom trenutku između dva daha. U

Nije svaka pesma da zabavi U noćima kada se od muzike očekuje da bude kulisa, Sloba Radovanović donosi nešto sasvim drugačije. Njegove pesme ne stoje

Kad se ponoć približi, a ti se ne osećaš spremno Postoje trenuci kada svet slavi, a ti se pitaš zašto se ne raduješ kao ostali.

Glas koji ne traži, već pronalazi U noći kada sve svetluca i pokušava da bude “više”, on stoji mirno, sa mikrofonom u ruci, kao neko

U jednom trenutku večeri, svetla postaju mekša. Ljudi malo utihnu. Muzika ne staje, ali se tišina ipak uvuče negde između pesama. I baš tada, kad

Kad kazaljke dođu do kraja, kad sat zastane na tren između dve godine, većina ljudi gleda napred. U ono što dolazi. U ono što bi

U sali miriše na novo, a ipak sve deluje poznato. Stolovi su puni, ljudi uzbuđeni, svetla meka, a negde među tim prvim taktovima koji se

Postoje izvođači koji znaju da pevaju. I postoje oni koji znaju da osete. Sloba Radovanović je retkost – on zna oboje. Ali najvažnije, on zna