Glas koji ne zauzima prostor, ali ga ispunjava U noći koja se često meri jačinom buke, brojem stolova i visinom tonova, postoji jedan glas koji

Trenuci koji ne staju u fotografije Nije svaka Nova godina za pamćenje. Bar ne onako kako to zamišljamo. Bez konfeta, bez masovnih zagrljaja, bez glasnog

Ne dolazi zbog buke – već zbog blizine Kad tražiš mesto za doček, ne tražiš samo lokaciju. Tražiš osećaj. Nešto što ne znaš da objasniš,

Kada ne želiš buku, nego smisao U vremenu kada se svi utrkuju ko će glasnije, sjajnije i spektakularnije da uđe u novu godinu, postoji mali

Kada pesma postane ogledalo U vremenu kada je sve postalo predstava, kada se peva da bi se privukla pažnja, Sloba Radovanović stane pred ljude i

Tiha večera, daleko od svetala Zamisli da Nova godina ne mora da bude spektakl. Nema odbrojavanja, nema vatrometa. Samo ti, tanjir tople hrane, možda neko

Kad ne znaš šta želiš – ali znaš da ti je dosta Dođe kraj godine i svi pitaju: “Šta planiraš za sledeću?” A ti stojiš

Doček u kojem ne tražiš spektakl, već osećaj Postoje večeri kada ti ne treba ništa više od mira. Od glasa koji ne vrišti, od muzike

Na kraju decembra svi se pitaju: “Kakva ti je bila godina?” A ti zastaneš. Ne znaš kako da odgovoriš. Jer kako da sabereš sve u